ВЛАДО КЕЧИНА

Прошло је десет година откад те нема. Тешка болест те отргла из мога загрљаја. Борио си се храбро, лавовски, с осмијехом на лицу, до последњег дана. Твој осмијех, твоја снага, доброта и љепота, све то још живи у мени. Заувијек си у мојим мислима и тишини сваког дана. Ни године, ни сузе, ни бол не могу испунити празнину коју је твој одлазак оставио. Недостајеш.