Владимиру Милошевићу

Тешко је бирати ријечи за неког за кога многи кажу да је био најбољи - у скромности, у поштењу и толеранцији. Том добротом си нас све размазио и ушушкао у увјерењу да ћеш увијек бити ту, да жељно искочиш на терасу да дочекаш своје пионире и златне унучиће. Био си тата који бодри тихо али снажно, баш као што си и корачао кроз живот. Таст, због којег се вријед‌јело потрудити за фотографију и видео позив са Нолетом. Био си деда, побједник у шампионату њежности. За утјеху нам је понос на тебе.