ВЛАДИМИРЕ

Прошла је једна година откако те нема али бол и празнина остали су исти. Нити вријеме а ни ријечи не могу умањити тугу коју осјећамо због твог одласка, сваким даном си у нашим мислима и живјећеш у нама и кроз нас. Био си пун бриге за све нас... Увијек си мислио на породицу, радио си и отишао да створиш бољи живот за своју ђецу и да мени пружиш најљепше што си могао. Та твоја доброта и пожртвованост не могу се заборавити. Недостаје нам твој осмијех, твоја топлина, твој глас, твоја искреност. Ђе год да си био, било је весело, искрено и таквог ћемо те памтити и чувати у нашим срцима и мислима. Иако више не можеш попричати да ми даш савјет или критику, као што си увијек знао, твоје ријечи су увијек ту, знам да си увијек уз мене и уз породицу, као анђео чувар. Заувијек ћеш бити вољен и никада заборављен. Царство ти небеско, мој момче.