ВЛАДИМИРЕ

Прерано си у вјечност пошао. Пола године прође... Све што бисмо рекли било ми мало за оно што осјећамо. Бол није у ријечима већ у нашим срцима ђе ћеш вјечно живјети. Постоји та љубав коју смрт не прекида, јер присутан си сваког дана у нашим мислима. Заувијек ћемо памтити твој поглед и осмијех који сада обасјава Рајско насеље па се и Небо радује Твоме сјају! Недостајеш... недостаје твоја чиста душа...