ВЛАДИМИРА ЋЕТКОВИЋА

Четрдесет дана прође, свако вече у снове ми дођеш, ал' када тебе руке полете, празнина ме тамо срете. Онда ме сјећање у прошлост врати, кад сам трчала у загрљај ТАТИ. Живот је такав, често заболи, не умире никад онај што се ВОЛИ. Слава ти небеска и Царство Божје, мој велики оче.