ВЛАДИМИР ВЛАДО ПЕКИЋ

Бајо сине, откада си отишао мени се чини вјечност. Нема дана кад не помислим на тебе, нема јутра да те не тржим посвуда, нема ноћи да не заспим са сузама у очима. Оставио си празнину коју ништа не може испунити и бол коју вријеме не може излијечити. Тамо гдје сада почиваш, ја ћу те вољети и носити у свом срцу док дишем са неизмјерном тугом и љубављу.