ВЛАДИМИР БОЈОВИЋ

Драги мој тата, Знам да ниси више овдје са мном и јако сам тужан, али ја те и даље осјећам у свом срцу. Кажу ми да си сад међу звијездама тамо високо, да ме одозго гледаш и пазиш. Недостаје ми твој загрљај, твој глас и твој прелијепи осмијех. Волио сам кад смо се играли, кад си ме носио на раменима и кад си ми причао приче, недостаје ми оно и кад смо само ћутали. Заувијек ћу чувати те успомене. Знам да си био поносан на мен и обећавам да ћу бити храбар и добар дјечак баш онако како то сви од мене очекују. Ти не брини. Чуваће ме сви и са твоје и са мамине стране. Деда Небојша ми је рекао нешто посебно! Каже да сам од сад ја твоја замјена и да ћу дочекивати госте на свим нашим прославама као што си ти то увијек радио а ја ћу се трудити баш као и ти. Бићу ти и даље понос и радост тамо гдје год да си сад. Волим те весељаче мој увијек насмијани и хвала ти што си био најбољи тата ових мојих шест година.