ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Био је то дан који је све промијенио. Нестали су позиви, поруке...телефон је заћутао. Остала је само тишина. Милион ријечи и суза те неће вратити. Престало је куцати велико људско срце, утихнуо најљепши глас. Постао си анђео чувар твоје Лепотице и Ружице, наше среће и туге. Бићеш поносан на нас! Трудићемо се да будемо добри ђаци, студенти, људи. Фалиће нам твој загрљај, њежност, разумијевање. Празнина, биће довијека. Волимо те толико да нам се срце цијепа ових дана, али се држимо заједно, као што си ти одувијек желио. Жао нам је што нисмо стигле да те још једном загрлимо у јулу и будемо сви у једном загрљају.. Заувјек ћемо бити твоје три бубурице. Путуј спокојно међу анђелима. Заувјек ћеш бити у нашим срцима волимо те.