Владана Драгића Смоловић

Прође година,најтежа и најболнија. Кажу проћи ће и мање бољеће. Пролазе дани,пролази живот,али не пролази бол. Не постоји вријеме које бол склања,нити вријеме може уклонити нешто што срцу фали. Туга и бол се не мјере временом већ празнином коју си оставио у нашим рањеним срцима. Вријеме не лијечи ране оно само помаже да се са ранама носимо и да на тугу навикнемо. Са поносом те помињемо и са неизмјерном љубави чувамо. Био си наша свијетла тачка,нас поуздани ослонац,сигурност у овом несигурном и суровом свијету.Поносни што смо те имали а заувијек тужни што смо те изгубили.Болан је твој одлазак у вјечност,оставио си велику празнину у нашим рањеним срцима. Недостајеш и недостајаћеш заувијек. Трудићемо се да будемо као ти:добри и поштени људи,вриједни,скромни,благи,пожртвовани и пуни разумијевања. Нека Бог твојој души подари царско насеље,али знај да те волимо одавде до вјечности!