ВИНКЕ СМОЛОВИЋ

18. октобар, дан када је небо добило још једну звијезду! Наша мајка звала се Винка, вољела је море, дуге шетње испод грана бора, вољела је Жабљак и вјетар с Дурмитора. Сада шета кроз вјечност, стазама раја, гдје нема више боли, ни земаљског краја. С планином у грудима, с морем у души, научила нас је да храброст и осмијех све препреке руши. Сада је нема, ал` свуда је има, јер кад вјетар заплеше са Корманских страна, знамо то нам шапће, Винка, наша мама. Заувијек мајка, заувијек храбра, свјетлост јој сада грли насмијано лице, док јој анђели пјевају најљепше пјесмице. Хвала за безброј осмијеха, за бескрајну љубав... Хвала за кораке и кад тијело више није могло...