ВИНКА РАДОШЕВИЋ

Рујна зоро, немој још свитати. На сан ми дошла моја мати да уживам са њом као раније. Гледам те мајко као да си жива. А ево годину земља ми те скрива па и у сну и у мислима још ме твоја топлина грије. Док сам жива мајкоа моја и док ми срце куца и ти ћеш ми мајко остати у срцу и у мислима. Немој мајко да ти мир ремете сузе моје. Чувамо те од заборава.