ВИНКА РАДОШЕВИЋ

Колико пута сам се окренула да те опет видим пред излазним вратима како ми машеш док одлазим, али увијек видим празну столицу ђе си сједила и чекале ме. Још увијек очекујем твој телефонски позив да ме питаш како сам и да желиш да ми чујеш глас. Још увијек оћу да те зовем, али глас остаје дубоко у грудима, да уз јецај знам да те више неме , ни испред врата, ни на столици, али увијек ћеш бити у мом срцу, драга моја мјако.