ВИЛОТИЈЕ МИЛИЧИЋ

Још један децембар дође, трећи у низу што јако боли, од када тата ниси са нама а твоја "војска" јако те воли. Много сјећања у сваком дану кад суза сама склизне низ лице сјети нас на мудре ријечи твоје, добра дјела и пошалице. Име твоје светиња је наша, искра свјетлости у свакој тами, а кад год души је тешко твој лик однекуд одмах се појави. И опет сузе издајице старе крену тећи низ наше лице није отишао само је заспао, не прихвата душа, разум а ни срце.