С неизмјерном тугом и бескрајном захвалношћу опраштамо се од вољене мајке и баке
ВИДОСАВЕ ЈОВОВИЋ
Драга мајко, заувијек ћеш остати свијетло у нашим животима, њежна рука која нас је водила кроз живот, утјешан глас у тренуцима туге, ослонац и снага у тешким временима. Твоја љубав је била безусловна, твоје срце бескрајно велико. Бако, не знам како да ти кажем "збогом", јер си ти била моје дјетињство, мој осмијех, мој спас. Теби, која си ме пригрлила као своје дијете, подигла ме, отхранила, и сву своју љубав уткала у сваки мој корак. Када ме је живот ставио у твоје руке, ставио ме на најсигурније мјесто на свијету. Одгајила си ме с толиком љубављу, њежношћу и жртвом да ни цио један живот не би био довољан да ти захвалим. Данас се не опраштам од тебе - данас ти шапућем хвала. За сваки дан, за сваки загрљај, за сваку жртву, за сваку неизговорену молитву којом си ме чувала. Одлазиш са овога свијета, али из наших срца никада нећеш нестати. Почивај у миру! Нека ти сада, након свих животних недаћа, душа нађе мир који си заслужила!
Ћерка МИРЈАНА и унук БРАНКО са породицом