ВИДОСАВА КАРАЏИЋ

Баба Вито-моје дјетињство у једној особи Кад помислим на дјетињство, помислим на тебе. На твоје музичке честитке које би стигле у школу, увијек изненада, увијек тачно на дан. На радост кад бих отворила коверту и чула мелодију. На онај осећај да неко мисли на мене, чак и кад није ту. Била си тиха присутност, али стална. Ниси морала много да говориш све си говорила пажњом. Моје дјетињство има твој тон, твоју боју, твој рукопис на ковертама. И сад, кад те више нема, то дијете у мени и даље зна: била је вољена. Заувијек ћу те памтити као оног ко ме, годинама и поштом, подсјећао да сам нечије чудо. Била си моје д‌јетињство и заувјек ћеш бити!