ВИДЕ МИЉАНИЋ

Послије мајке остаје празнина коју ништа не може испунити — јер мајка није само особа, она је дом. Недостајеш у сваком јутру које не почиње твојим гласом, у свакој вечери која нема твоју тишину. Недостајеш у ситницама које су биле цијели свијет. Али знамо — нијеси отишла. Само си се преселила тамо гд‌је бол не постоји, а љубав траје без краја. И ту, негд‌је између неба и наших сјећања, и даље нас чуваш. Заувијек твоји