Весна Васова Баошић

Прошле су двије године од твоје смрти, а туга и празнина и даље живе у нама. Време неумољиво пролази, али бол не блиједи, јер љубав коју смо дијелили с тобом не познаје крај. Недостајеш нам у сваком дану, у тишини дома, у ситницама које које су некаде имале смисла зато што си била ту. Недостаје твој глас, твој осмијех, твоја брига која је увијек долазила пре свега. Била си супруга каква се само пожељети може вјерна, брижна и пуна разумјевања. Била си мајка чије срце знало само за давање, за жртву, топлину и безусловну љубав. Све што јесмо и што ћемо бити, носимо захваљујући теби. Научила си нас шта значи вољети, шта значи праштатати, и како остати човјек чак и у најтежим тренуцима. Твоја доброта и снага остале су наш путоказ када нам је најтеже. Живимо са сјећањима, чувамо те у срцима, у причама које понављамо, у сузама које понекад не можемо да сакријемо. Вјерујемо да нас гледаш и чуваш, и да си заувек дио нас. Хвала ти за сваки тренутак, за сву љубав коју си нам дала, за живот испуњен тобом. Почивај у миру анђеле наш. Никада те нећемо заборавити.