ВЕСЕЛИНУ – ВЕНЦУ РАКОВИЋУ

Е мој ујко, све бих дала да ти сјутра могу пружити руку и рећи ти ово што ти пишем на папиру. Постоји љубав коју смрт не може избрисати и туга коју вријеме не може излијечити. Ти си дио мог живота у којем заувијек остајеш. Много смо те вољели и тешко је прихватити истину да смо остали без тебе. Твој осмијех, твоја доброта и љубав заувијек ће живјети у нашим срцима. С љубављу и поштовањем, захвални Богу што смо те имали чуваћемо те од заборава. Нека твоја племенита душа почива у Царству небеском а горе те у загрљај чекају твоји родитељи, браћа и сестра. Ујо, тешко ми је, душа боли, недостајаћеш нам. Волимо те.