Вољени наш
Веселине
Прошло је годину дана од када више ниси са нама, а бол и празнина коју си оставио и даље су исти. Тешко је прихватити да више не можемо да те позовемо, да ти испричамо нешто и кажемо ти колико те волимо. Надамо се да тамо гдје си сада одмараш спокојно и да те ништа не боли. Кажу да живот мора да иде даље… Иде, али није исти. Твој живот, доброта нису нестали, твојим одласком живиш у причама које причамо о теби. Заувијек ћемо те вољети и заувијек ћемо бити поносни што си био наш.
Твоје сестре Свела, Снежа и Мица
