ВЕСЕЛИН ПЕРАЗИЋ

Остало је једно срце, које данима пати и тугује за тобом ту настаде велика рана, која не зараста, коју наливам из дана у дан својим сузама. Тешко ми пролазе дани, није све исто као прије... Е како сам увијек журила да те видим, а ти знао да ме дочекаш, саслушаш и утјешиш у свему. Био си ми све, овај живот без тебе је празан. Нема више твоје ријечи, твоје топлине. Пошао си а требао си ми још, јер уз тебе сам била много јача и најјача. Увијек си ме подржавао у свему, имао си највеће срце на свијету. Била сам уз тебе до задњег дана, када си пошао на пут без повратка. Оставио ме на дан Васкрса, без твог јаког ослонца. Почивај у миру, добри родитељу, у свој нови дом, ти ми недостајеш као првог дана, а ја ћу вјечно патити за тобом. Хвала ти за све, драги тата... Почивај у миру... Анђеле мој!