Зашто сине заузе моје мјесто болесној. Што ми рану обнови, зар ми не би муке и бола доста. Твоје је да се радујеш са својом дјецом, вриједном и унучадима, с њима си се изиграо, после сат душу испуштио. Помињу те сваки дан, био си узор деда. Знам да ти је лијепо поред брата и тате, а ми патимо, тугујемо. Почивајте у миру анђели, а ми ћемо вас оплакивати и чувати од заборава.