ВЕРОНИКА Милутинова ЋЕТКОВИЋ
Прошла је година тешка као олово. Дико наша, несхватљиво је да те нема, да ниси са нама, да се са нама не радујеш сваком Богдановом покрету, кораку. Њему фали да га мазиш, да му се смијеш, да га безгранично волиш као што си вољела нас. Поносни смо што смо те имали, поносни што са нама многи рођаци, пријатељи и колеге искрено дијеле бол. Свима нам недостаје твоја доброта, жеља да сваком помогнеш. Тешко нам је без тебе, тешко се боримо са тугом која нас је обузела и боли, тешко је, али нека и треба да боли, нека кида јер друкчије не би било нормално. Дико наша, ужасно нам недостајеш ! Породица ће посјетити гроб и окитити га цвијећем, а умјесто обиљежавања годишњег помена уплатит ће допринос храму Јована Владимира у Бару.
Твоји: Зоки, Василије, Андреј, Богдан и Катарина