ВЕРИЦА НИЧИЋ

Драга мама, Прошла је година откад си отишла, а са тобом и сва радост, смисао, њежност и уточиште. Не постоје ријечи довољно снажне да опишу таму и бол са којим сам се сродила, како су дани тешки а ноћи неподношљиве и како је кућа без тебе празна. Свијет је окрутан, ваљда је одувјек и био, али нема тебе, да ти као некад спустим главу у крило, да ме милујеш по коси и топлом ријечју одагнаш све бриге. Желим да вјерујем да си на неком љепшем мјесту, гд‌је нема ни бола ни патње и да ћемо се једном опет срести. Недостајеш ми неизмјерно.