ВЕРЕ ШУШИЋ

Године се нижу тужне, јер те нема с нама више, па ријечи бола пуне, моја душа сузом пише. Као да те сада видим, како к мени, пружаш руке, да грлећи брата свога, макнеш њему пола муке. Сваки секунд, пун је боли, у свакој те мисли има, Мићу, Весни и Милици, недостајеш пуно свима. Сада знадем само једно, заборав те узет неће, за те живимо, за те дишемо, и молимо се крај свијеће.