Вољени наши... ране наше непреболне, Година дана за нама је тешка... претешка... пуна бола, туге, патње, празнине, невјерице, горчине... а ми смо и даље нијеми пред болном истином. Не прође ниједан дан да не мислимо на вас и не постоје ријечи које могу описати колико нас сваким даном све више боли... и бољеће. Тамо гдје нестају ријечи, утјеху и мир тражимо у плаветнилу ваших очију,чистоћи ваших срца и душе, игрању и радовању, љубави и доброти, најљепшим сјећањима и успоменама које су нас све скупа некада чиниле срећнима. Са ведрином памтимо и сјећамо се свих лијепих тренутака проведених са вама. За све што је било и што долази неизмјерно недостајете... Душе наше миле, Вера и Ђоле, почивајте у миру у Царству небеском међу анђелима чврсто загрљени кроз вјечност. У нашим рањеним срцима су губитком вас урезани вјечи ожиљци... а ми ћемо сва сјећања и успомене на вас чувати с љубављу, поносом и поштовањем. Заувијек вас носе у срцу и души ваши: