Драга наша Вера, Била си дар од Бога дат... оно СУНЦЕ које пробија и највеће црнило, склониште које је сваког разумјело и штитило, ризница разумијевања и стрпљења, неисцрпни извор љубави и доброте. Била си мост који спаја, не заборављајући никада одакле си потекла и као таква остала заувијек понос предака својих. Увијек си била „загрљај сигурности”, буђење из „ружног сна”, пољубац да прође, опроштај... У свакој животној борби си само знала да подржиш, у изнемоглисти охрабриш, ако посрнемо ухватиш, ако паднемо усправиш, када нико не може схватиш, када нико не може прихватиш, када нападају одбраниш, при немиру успокојиш, када се бојимо осмјелиш, да у невољи не напустиш и када то није нимало лако волиш... Одувијек си ишла само напријед, не предајући се никада јер за тебе је живот био борба, а свакодневица тек једна битка. А живот нам некада ненадано приреди много боли и баш тада када јако боли бираш да будеш херој или кукавица. Ти си наравно бирала да будеш херој. Неизмјерно ти хвала на томе. Зато ћеш нам свима убудуће бити примјер како се у животу бори, живи, бира, воли и када боли... Мили наш Ђоле, Најљепше плаве очи, пуне љубави и топлине, сваки дио наших срца неизрециво болују за тобом. Умио си да препознаш свачију емоцију и срећни остају они којима си ту емоцију на најљепши начин узвраћао. Твоје умиљате очи су говориле, руке најљепше грлиле а осмијех обасјавао срећом. Растао си срећан уз подршку свих оних који су те разумјели, вољели и били ти посвећени. Наши синоними за љубав, сигурни смо да сте заједно загрљени као што сте стално били. Поносни што сте били наши остављајући нам најљепша сјећања и успомене, показујући како се храбро и отмено корача кроз животне недаће. У нашим срцима остаје ваш неизбрисив траг, као и неизмјерна бол и туга јер нијесте више међу нама. Почивајте у миру, анђели наши, и нека вам Бог у вашем загрљају подари вјечност. Неутјешни за вама ваши