ВЕЉКУ Душана АБРАМОВИЋУ

Прошли су дани, мјесеци и четири године, али нас вријеме није стигло, велики господине. Како до прије четири године, тако и до данашњега дана, ти си био и остао си, наша јача страна. Твоја прва унучад, забораву те не дају. Заувијек ћемо те памтити и бити поносни на то што си наш ђед. Хвала ти за сваки савјет, и за свако тапшање по рамену. Вјеровали смо да само твоја рука према нама није имала лошу намјеру. Вјеровали смо само теби, и вјерујемо у једнога Бога. Чувамо те од заборава и највише волимо, ђеда свога!