ВЕЉКО Душана АБРАМОВИЋ

Прави пријатељ шта је видио сам у теби са поносом носим твој лик на себи оно што си највише избјегавао дошло ти је главе тужним темпом куца срце твога унука Саве. Пријатељу мој и дико моја пред очима ми је стално слика твоја како ме чекаш кући да стигнем па поносно руке према небу подигнем. Да је мојој жељи до услишења свевишњега стићи моје би те руке хтјеле из ковчега подићи да проведемо заједно данашњи дан да ти у име захвалности приредим достојан рођендан. Али моје су жеље једно а Божија воља је друго растави нас БОГ рано моја и туго. Проклета је судба и земља та што раздвоји мене и тебе; најбоља друга два. Твоје пријатељство и очинство најбољи је поклон животу моме с` поштовањем наклањам се баби и лику твоме. Ноћима се деси да ми се појавиш у сан да се опет сретнемо доћи ће и тај дан јер знам да на овом свијету нијесам био сам од срца ти желим срећан рођендан.