ВЕЉКА ЂУРОВИЋА

Драги мој тата, остави ме и ти. Тешко је доћи на родитељска врата гдје нема нико да ме сретне, а у кући грли језа. На зиду слике, твоја, мајкина, Славова мог поноса и непребола, навиру сјећања и драге успомене на све што смо имале са вама, а онда изгубила. Тамо гдје си пошао нијеси сам, тамо ћеш да одмориш своју душу и угријеш своје срце. Сада те више ништа не боли. Ја ћу чувати са поносом успомене на тебе на твој часни и достојанствени животни пут и у најтежем периоду твога живота. Бескрајно сам ти захвална на свему што си ми пружио. Почивај у миру.