ВЕЉКА ЂУРОВИЋА

Драги тата, твој одлазак ми је отворио ране које крваре. Нема те да ме сретнеш, дочекаш са осмијехом и чврсто загрлиш као што си ме научио. Доћи у родски дом сретне ме бол и туга, врата затворена, огњиште угашено. Знам тата, да си одморио своју душу и рањено срце код нашег поноса Славка. Наш јединац ће лијечити ране теби и мајки. Сада сте заједно гдје нема бола. Твој достојанстевен и частан живот, племенита душа и велико срце заслужују вјечно сјећање и поштовање. Почивај у рају.