ВЕЉКА ЂАКОВИЋА

Година без тебе је прошла а туга и празнина коју осјећамо нису се смањиле. Постоје дани када се чини да вријеме стоји, јер недостајеш у сваком тренутку, нашем кораку кроз живот и данима када нам највише требаш. Недостаје нам твоја ријеч, савјет, твој поглед пун разумијевања. Недостаје нам сигурност коју си нам давао и љубав којом си нас безусловно окруживао. Хвала ти за све што си нам пружио – за животне лекције, за снагу коју си нам усадио, за доброту коју си несебично дијелио. Најважнији дио нашег одрастања провели смо уз тебе, и баш тада си нас научио шта значи бити човјек, како вољети и како остати достојанствен у сваком тренутку. Дао си нам темеље за живот и снагу да идемо даље, трудећи се да будемо достојни твог имена. Не недостајеш само нама. Недостајеш свима који су те вољели – нашој породици, пријатељима али и нашем друштву тата, јер си био човјек какав се ријетко сријеће. Људи те памте по топлини, по ријечи кја охрабрује и дјелима која говоре више од свега. Ни бол, ни тешки тренуци нису могли да промијене оно што си био – човјек великог срца, пун љубави и бриге за друге. До самог краја остао си наш ослонац и примјер како се кроз живот иде уздигнуте главе. Чиста душо наша.