ВЕЛИЗАРА ВЕСКА РАКОЧЕВИЋА

Бол не слаби, само се научи да ћути, да се сакрије у углу душе и тамо лагано пече. Дани пролазе, али рана остаје иста као да је вријеме стало кад си отишао. И даље те тражим у сјенкама сјећања и тишини ноћи која ме сломи. Чувам те од заборава.