ВЕЛИША РАКОВИЋ

Што ме ниси сачекао да те макар последњи пут видим и загрлим и кажем ћакулице мој, па те јако стиснем да се онако од срца насмијеш? Трудићу се да живим онако како си желио, бићу онаква каквом си ме васпитавао, иако мислим да је ово само један ружан сан и да се ово мени не догађа. Нећу се помирити са тим да те више никада нећу чути, да сам послала поруку на коју ниси могао одговорити, да ме више никада нећеш срести, дочекати и испратити. Тебе не може замијенити нико никада. Знај, сви су очеви својој д‌јеци најбољи, али ти си најбољи међу најбољима, најбољи тата на свијету. Срећна сам што сам ти пружила радост да будеш деда, јер си ту улогу живио пуним срцем. Отишао си кад си требао највише да уживаш у животу, али Бог најбоље бира. Поносна што сам твоја, увијек ћу ходати уздигнуте главе ! Не брини, сваког дана ћемо прицати о теби. Живјећес кроз нас, кроз наше приче и успомене. Живјећеш, јер такви као ти не умиру никада. Држаћемо се заједно нас петоро и чувати мајку. Памтићемо твоје ријечи и д‌јела јер смо на њих поносни. А можда се ово не дешава баш мени, можда је ово само сан, јер, зашто баш ти? Волим те, тата! Знам да си то знао!