ВЕЛИБОРОМ – БОРОМ М. ИКОВИЋЕМ

Драги сине, срећо мајкина, сваког дана питам се: зашто је морало овако бити? Бол и туга се увукла у сваки дио мене. Не могу прихватити да си у најбољим годинама, пун снаге и живота отишао код оца Милана. А мене оставио да патим, тугујем док не дођем код вас.