ВЕЛИБОРА БОРКА БОЈАНОВИЋА

Плачем али узалуд. Прошли су дани, ало рана није. Заборавила сам да се смејем, да се радујем. Бол не пролази, али учим да живим са болом. Братско сунце које ме је гријало зашло је заувек. Никад више ... Ти си сад мој анђео чувар, то ме држи. Мој брат, моја крв, моја снага, моја душа, моје све. И даље си увек са мном и бићеш док сам жива.