Драги родитељу опрост ми што не могах да те испратим на починак како сам ја желио и како си ти заслужио, јер није било сахране на коју ти ниси био. Морао сам на далек пут јер су други командовали са мном код којих нема разумијевања ни сентименталности. Па користим прилику да ти овим путем захвалим за све што си учинио за потомство. Твој живот је од самог почетка био тежак. Остао си сам са мајком неспособном за привређивање, а ти млад и нејак а зна се на нејаке свакакве несреће ударају. Велике си муке подносио, тешко бреме страдања носио. Попуцале би тетиве а камоли људски нерви и мембране. Основао си породицу кад је било најтеже, кад је кућа висила на ивици провалије, који је пријетио да је стропошта у сломиврат и беспуће. Водио си је како си знао и умио борећи се са немаштином и сиротињом. Имао си велико имање а ништа нијеси потрошио, све си сачувао за своје потомство. Остао си доследан у својој борби да обезбиједиш своју породицу. Научио си нас на част, љуцкост и поштење на чему смо ти доживотно захвални. Драга мајко, патњу коју сам подијелио са тобом а које су могуће само на овим просторима пећи ће ме до последњег издисаја. Чувајући успомену на тебе чуваћу пуно дирљивих примјера људске пажње и хуманости за вријеме твоје болести и последњег импозантног и величанственог испраћаја на којем смо доживотно захвални. Нек им Бог у добру врати у срећи плати и потомсво позлати. Драги родитељи, Бог велики нек вас дарује да вам душа на небу царује.