Драги родитељу, опрости ми што не могах да те испратим на починак како сам ја желио и како си заслужио јер није било сахране на којој ти ниси био. Морао сам на дуг пут, јер су други командовали са мном, код којих нема разумијевања ни сентименталности, па желим овим путем да ти захвалим за све што си учинио за потомство. Твој животје од самог почетка трагика, отац и брат су те рано оставили с мајком неспособном запривређивање, а ти млад и нејак, а зна се на нејака свакакве несреће ударају и свакакве чуме чупају. Велике си муке подносио, тешко бреме страдања носио, попуцале би тетиве, а камоли танани људски нерви и мембране. Основао си породицу када је било најтеже и кад је кућа висила на ивици провалије ккоја је пријетила да је стропошта у сломиврат и беспуће. Водио си је какко си знао и умио боље рећи се са немаштином и инокоштином, сиротињом и сиромаштином, и зли људи Бог нека им суди, што си имао велико имање, а ништа ниси потрошио у сладак живот, што си у вријеме велике анатеме и бруталне и интензивне репресије прилазио са пуно љубави, поштовања, привржености и оданости својој вјери, култури и традицији и што си остао вјеран породици. Драга мајко, патње које сам подијелио с тобом, а које су могуће само на овим просторима, пеку ме до последњег издисаја. Чувајући успомену на тебе, чувамо пуно дирљивих примјера људске пажње и хуманости. За вријеме твоје болести и последњегимпозантног и величанственог испраћаја на којег смо доживотно захвални. Нек им Бог у добру врати, у срећи плати и потомство позлати. Драги родитељи, драги Бог нека вас дарује да вам душа на небу царује.