ВАСИЛИЈЕ КНЕЖЕВИЋ

Душо моја,моје највољеније створење. Моје добро јутрои моје лаку ноћ. Нико ме није грлио као мој татица, моја највећа подршка и утјеха. Тешко ми је да прихватим да више никада нећу чути ријечи- “ђе је татина ћерка безобразна”. А био си најбољи.Ти знаш што си ти мени и колико те волим. И како сада да објасним дедином најмилијем унуку, зашто га деда веско не чека и не зове. Поносна сам што сам твоја ћерка,снаго и дико моја. Заувијек ћемо те чувати у нашим срцима.