ВАЊА ЛУЧИЋ

Прошло је пола године од кад ниси са нама, а нама вријеме није донијело мир само је научило наша срца да куцају са болом. Отишла си прерано и неправедно. Остала је тишина која боли, празнина која гуши и сузе које нам крену кад те поменемо. Нама ниси била само сестра – тетка–свастика. Била си наш ослонац, загрљај, наша сигурност, особа којој смо трчали кад смо срећни и кад нам је срце сломљено. Твоја љубав била је чиста, искрена и безусловна какву више никад нећемо наћи. Недостајеш у сваком дану, у сваком празном мјесту за столом, окупљању које више никада неће бити исто. Тешко је прихватити да си отишла а оставила тако велику празнину. Једно знамо сигурно, док ми живимо живи и успомена на тебе. У сваком нашем кораку, молитви ти си ту. Заувијек наша вољена, никад прежаљена.