Драгом ујаку
ВАЈУ
Тешко се помирити са чињеницом да сваки следећи долазак у Бар неће бити због тебе. Захвалан сам ти до краја живота за све што си учинио за мене мога брата и сестру. Са тобом сам научио да пливам, попио прву ракију у животу, прву маслину отресао, први шаховски потез повукао, возио се у Ладу, али не руску него ону праву Вајову… Дјетињсво да није било тебе било би само један досадан дан, ти си правио бајку. Вјечно захвалан теби, стијено људска.
Твој сестрић ДАРКО
