Драги и једини сине
ТОМО
Прође четрдесет дана од када те зла судбина оте од нас. Сваки дан је све тежи без тебе. Био си наш велики ослонац и снага. Твоја доброта, племенитост, искреност, осмијех и ведрина живјеће заувијек у нама. За кратак период твог живота оставио си нам понос што смо те таквог имали. Хвала ти на великом поштовању и пажњи. Био си и остајеш прави син. Недостајеш у сваком моменту, свакој причи и у свему што долази. Оставио си својим родитељима пуну кућу, твоју дјецу Нађу и Лазара, да их пазимо и подижемо као што си ти радио. Сине наш, имао си велико срце за сваког свог, хвала ти на томе. Нека те анђели приме у рајско насеље и чувају, а нама остаје да тугујемо за тобом, до поновног сусрета. Хвала ти сине за све и опрости што те нисмо могли отети од зле судбине. Док живимо, живјећеш и ти у нашим мислима, срцима, причама и успоменама. Почивај, сине наш, нека ти душа пронађе мир.
Твоји вољени: отац ЈОВАН и мајка ДРАГА
