ТОЛУ СТАМАТОВИЋУ
Четрдесет је дана прошло до твог одласка, а ја се и даље не могу суочити да те нема. Осјећам твоје присуство, чујем твоје кораке, учини ми се да ме зовеш Дано, али стварност опомиње, никад више. Боли ме и бољеће ме, по први пут немоћна да ти помогнем и да те задржим да не одеш. Био си моја сјајна звијезда која ми је освјетљавала пут којим треба да идем. То чиним и сада, иако са неког другог мјеста.
Заувијеке твоја ДАНА
