ТИЈАНА Радоја ДАКИЋ

Љубави моја, отишла си, а са собом однијела дио мог срца. Тешко је прихватити да више нећемо чути твој глас, осјетити твој загрљај и гледати твој осмијех. Борили смо се заједно до последњег тренутка, надали се и вјеровали да ћемо побиједити, али живот је имао другачији план. Наш син је још мали да разумије зашто мама више неће доћи, зашто неће осјетити твоје пољупце, загрлити те и потрчати у наручје. Једног дана када порасте причаћу му колико си га вољела, колико си била храбра и колико си се борила да останеш уз њега. Обећавам ти да ћу га чувати, вољети и одгајати тако да увијек зна какву је мајку имао. Хвала ти за сваки заједнички дан, за нашу љубав, за нашег сина и за све успомене које нам нико никада не може одузети. Не знам како ћу научити да живим без тебе. Била си мој ослонац, моја љубав и мој дом. Да могу још једном бих те загрлио и рекао ти колико те волим. Почивај у миру, Анђеле наш. Док дишемо живјећеш у нама.