ТАТЈАНА МАНДИЋ

Прошле су двије године откако те нема, а и даље свака мисао почиње и завршава са тобом. Вријеме није ублажило празнину коју си оставила, само нас учи да живимо са њом. Сваки дан те тражимо у тишини дома, у осмијеху који личи на твој, у стварима које си вољела и у свему што си била. Не постоје ријечи које могу описати колико нам недостајеш, колико је свако јутро празно без твојих корака и свако вече тише без твог загрљаја. Али ми те поносно носимо у себи, као најчистији и најљепши дио нашег живота. Као причу о мајци која је вољела без мјере, без страха и задршке. Научила си нас како се воли чисто и искрено, како се бори храбро и како остаје човјек и онда када је најтеже. Твоја топлина живи кроз нас, твоје ријечи нас воде, а твоје срце је и даље наш дом. Волимо те највише.