ТАТА

Тешко је пронаћи праве ријечи које могу ову празнину описати! Нисам без тебе навикла живјети, нисам без тебе навикла дисати! Навикла сам да будеш ту да ме храбриш, навикла сам да будеш ту ако треба да ме браниш. Навикла сам да ме чекаш из школе кад се вратим, а да те више нема никако не могу да схватим! Без тебе све ми празно постаје, ти си неко ко ће заувијек да ми недостаје! Ослушкиваћу око себе не бих ли ти чула глас, а ти тата са неба гледај и чувај нас. И не љутим се на тебе тата, како бих могла на свог хероја.