ТАТА

Четрдесет дана гледамо у врата која се више неће отворити, ослушкујемо тишину која те је замијенила.. Недостајеш, не само у великим тренуцима, већ у оним малим, свакодневним.. у јутарњој кафи, у неизреченом савјету, у погледу који је говорио више од ријечи. Био си тиха снага, ослонац, сигурност. Никада ниси тражио много, а давао си све.. Твоје жаре су добро, питају за тебе тата.. гд‌је си, зашто те нема.. У нашим животима остајеш тамо гд‌је си најпотребнији - у срцу. И док будемо дисали, носићемо те са собом. Хвала ти за љубав коју си оставио иза себе. Рано моја вјечна..