ТАТА

Још увијек сам збуњен, нисам ни свјестан свега што се дешава, да те више немам. Осјећам да су сви око мене сломљени, али још увијек не разумијем, мислим да ћу тек временом полако схватaти да те више не могу видјети, звати, ни чути твој глас. Можда је и боље у свему што сам још увијек мали, па мање боли. Не брини се тата, памтићу те, памтићу како сам те чекао на аеродрому сваки пут кад долазиш, трчао ти у загрљај, а како сам тужан био када се растајемо. Памтићу твој загрљај, осмијех, памтићу наше шетње и твоје пољупце. Захвалан сам што сам имао бар ово мало времена да те упознам, а остаће вјечна жал што нисмо имали више времена тата. Не брини се, бићу најсрећнији са мајком, Гагом и браћом, са свима са твоје и мамине стране, и знај да ми ништа никад неће фалити, осим каткад сигурно ти. Хвала ти тата за 6 најдивнијих година проведених са тобом. Буди ми добро тамо горе, и чувај ме. Волим те и чувам од заборава.