ТАТА

Дани пролазе и тако већ пола године а ја још те чекам и тражим да се појавиш кад дођем, да ме сачуваш, негдје у неком дијелу куће ћу те угледати. Тражим твој осмијех кад кажем тата ево сам ти дошла, а ти раширених руку Драсхе моја, остајеш ли дуже! Говорим и даље идем код мојих, јер срце не прихвата да те нећу видјети, загрлити, попити нашу кафу, испричати се. Смијати се само како смо ми знали. Ових дана замишљам како Косту учиш да плива на нашем језеру, да пецате некe страшне рибе, како шутирате лопту, како му кажеш сав озарен мишићу ђедов. Причам твом Кости какав си човјек био, а био си најбољи на свијету. И зове те, показујући прстићем ка небу, дида, дида. Љуби ти слику. Извини на сузама, не волиш кад плачем, али саме потеку.