ТАТА

Цијели свој живот си ме учио да све пролази – и добро и лоше. Да је стрпљен – спашен. Лука, ово са тобом не пролази, и неће. У овим тешким временима, када ми је твоја подршка најпотребнија, када више него икад требаш овој нашој земљи, тебе нема. Нема те, и неће те бити. Цијели свој живот посветио си очувању мира и стабилности како у држави, тако и у породици – и на крају, оставио си нас саме да се боримо са свим што живот носи. Иако си ме учио да ходам, иако сам стао на ноге, од како си отишао, поново сам на почетку. Поново учим да ходам – овог пута, без тебе. Корачам даље, идем путем који си утабао за мене, поносно уздигнуте главе уз сјећање на највећег човјека којег сам имао привилегију да зовем – тата. Обећавам ти да ћу наставити гдје си стао, да ћу се борити за праведност, поштење и истину. Обећавам, и бићеш поносан на мене када се опет негдје тамо сретнемо. „Св’јет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној!“ Да је вјечан Лука Булатовић!