ТАТА

Прошла је година, а моје срце још увијек не прихвата да те нема. Остала је празнина коју ништа не може испунити и тишина која највише боли. Волио бих да могу још једном да те загрлим, пољубим, чујем твој глас и да те видим на вратима како ме радо чекаш. Недостајеш, Тата.